Svijet Automobila - Srbija

Akcize krive za skupo gorivo u Srbiji

Od liberalizacije tržišta naftnih derivata u Srbiji prošlo je osam meseci, ali slobodno formiranje cena nije donelo očekivano pojeftinjenje goriva na pumpama za potrošače. Kao jedan od najbitnijih faktora za visoke cene goriva učesnici u diskusiji na okruglom stolu „Tržište naftnih derivata u Srbiji - osam meseci posle liberalizacije“ u organizaciji Balkan magazina istakli su visoka zahvatanja države iz maloprodajne cene derivata.

Posebno je apostrofirano to što je od Nove godine dva puta došlo do izmena akciza i što su one, letos, izjednačene na višem nivou. Uz to su predstavnici naftnog sektora kao ključni problem naveli to što još nema kontrole kvaliteta goriva i da im poslovanje otežavaju i neki propisi, poput nedavno donetih za skladištenje naftnih derivata.

- Ni izjednačavanje akciza na BMB 95, koji proizvodi NIS, i uvozni BMB 98, koje je država učinila na insistiranje EU, nije dovelo do smanjenja potrošnje „prljavog“ goriva zbog veoma starog voznog parka u Srbiji. Država je nezgrapno komunicirala sa EU i nije mnogo vodila računa o potrošačima kada je povećala akcizu na BMB 95 - zamerio je profesor Slobodan Sokolović, predsednik Nacionalnog naftnog komiteta Srbije, člana Svetskog naftnog saveta.

Sokolović je primetio da su informacije o dešavanjima na tržištu, obimu uvoza, prodaji, ali i broju registrovanih kompanija i skladišnim prostorima nepouzdani i nedostupni javnosti, što zbunjuje građane i potrošače naftnih derivata.

- Osim NIS-a, koji javno objavljuje finansijske izveštaje, nijedna druga naftna kompanija ne objavljuje takve izveštaje iz kojih bi se mogli analizirati nivoi cena, investicije u infrastrukturu ili transport nafte i derivata. U javnosti se izoštrava pitanje marži, ali nigde ne možemo videti strukture cene i troškova benzinskih stanica - napomenuo je Sokolović.

Govoreći o tome da se čuju zamerke da se u Srbiji toči najskuplje gorivo u regionu, Nikolas Petri, zamenik generalnog direktora NIS "Gaspromnjefta", ukazao je na to da je to posledica, pre svega, akcizne politike.

- Udeo državnih zahvatanja u ceni dizela je 44 odsto, a benzina 53 odsto, što je najviše u regionu Balkana. A marže na naftne derivate u Srbiji su na nivou regiona ili niže, od osam do 10 evrocenti po litru, dok je u Bugarskoj na primer 13 evrocenti. Razlog viših cena je u visokim akcizama države. Takođe, istina je da je došlo do delimične liberalizacije tržišta naftnih derivata, ali država se vodila i energetskom bezbednošću, jer da je dozvoljen kompletan uvoz, ne bi imali domaćeg proizvođača - ocenio je Petri.

Aleksandar Mileusnić, predstavnik Udruženja naftnih kompanija Srbije, istakao je da je efekte od liberalizacije tržišta i sniženja cena neutralisalo povećanje akciza na dizel sa 30,47 na 37 dinara i bezolovnog motornog benzina sa 45 na 49,5 dinara. Takođe, prema njegovim rečima, cena sirove nafte je u prvih sedam meseci ove godine 20 odsto viša nego u istom periodu prošle godine.

- Da je ostalo staro formiranje cena, sada bi cena BMB 95 bila deset dinara viša, a kod evrodizela bila bi još veća razlika. Ocene da naftaši zarađuju ogroman profit su opasne jer dovode do pogrešnih zaključaka. Marže su nešto veće na evrodizelu, ali na primer na TNG je svega 2,5 dinara. Ovo je delatnost koja zahteva velike investicije, a ima malu profitnu stopu - istakao je Mileusnić.

Direktor Instituta za energiju, ekologiju i tehnološka istraživanja u Sloveniji Đani Berčević rekao je da su marže u Sloveniji ispod evropskog proseka i da je potrebno povećati ih za oko jedan evrocent po litru.

- Liberalizacije ne znači otvoreno tržište, već veliku kontrolu države i ne sme se dozvoliti da neko pravi ekstraprofit preko leđa potrošača. Tu mora odmah da reaguje telo za zaštitu konkurencije - napomenuo je on. Učesnici na naftnom tržištu izneli su i velike zamerke na pravilnik o tehničkim uslovima skladišta koje u stvari smanjuje konkurenciju na tržištu, a osim toga je i nejasan.